Kavkaz avantura 2017

  U hostelu smo dobili novog docimera, Vijetnamca koji nije prestajao da svira klavir koji se nalazio u kuhinji. Bio je presrećan, jer kako nam je objasnio, dugo nije imao priliku da svira. Dobro je svirao, moram da priznam, ali i uprkos tome ne znam koliko su vlasnici hostela bili srećni zbog toga, jer su dremali na recepciji tek pored kuhinje. Ostatak večeri smo proveli u obližnjoj kafanici uređenoj u gruzijskom etno stilu. Naručili smo khinkale sa mesom. To je tanko razvučeno testo punjeno mesom ili drugim nadevima, a onda smotano u obliku smokvice. Potom se to kuva. Tokom kuvanja meso ispusti saft i khinkali narastu. Nismo znali kako se jedu, pa smo gvirili desno i levo da bismo skapirali konačno kako da počnemo. Zapravo, svi oko nas su naručili isto, a jeli su tako što ”smokvicu” uhvate za dršku i onda zagrizu deo, a onu tečnost iz mesa prvo otpiju, pa onda tek pojedu khinkale. Uz njih odlično ide točeno gruzijsko pivo, mada vidim da ljudi i naručuju ”ćaću” – njihovu rak

- Gamalđoba! – pozdravio sam damu sa blago iskošenim i krupnim očima u policajskoj uniformi. Bila je to jedna od ne tako mnogo reči iz gruzijskog jezika koje sam uspeo da u danima koji su prethodili ovom putešestviju, upamtim. ​-  Dobrodošli u Gruziju! – obratila mi se na engleskom, razvukla je kez i svom snagom tresnula okrugli zeleni pečat na poslednjoj stranici mog pasoša.  ​ U trenucima dokolice u Norveškoj, Ika me je učio da psujem na gruzijskom. Sada su mi se te psovke izmešale sa učtivim rečima koje sam pokušavao da zapamtim, pa me je strah da ih upotrebim, ali ipak se oprobam: -  Madloba! – valjda to beše hvala. Ima nešto slično što znači nešto vrlo pogrdno. ​-  Ara pris! – osmehnu mi se još jedared mlada dama, a ja shvatih da sam pogodio reč.  Za mnom idu i moji saputnici. Svi sa ručnim prtljagom. Petoro nas je, ali ovde je većina vozila sa po sedam sedišta, pa je lako pronaći prevoz do grada – hostela.   Posle Tbilisija, glavnog grada Gruzije, Kutaisi je dr

Oooo... dobar dan! Dugo vas nije bilo kod mene na kafi ili nije bilo mene da je kuvam... Bilo kako bilo, evo prilike da se ponovo sretnemo i podelimo utiske sa avantura koje su nam se u međuvremenu dogodile. Valjda se zato i sretali nismo. Izvolite... Da li imaš ideju o čemu se radi kada čujete reč Sakartvelo? Nisam ni ja imao predstavu sve dok nisam krenuo da istražujem Gruziju. Tokom jednogodišnjeg života u Norveškoj, jedan od boljih prijatelja bio mi je Gruzijac Ika. On me je inspirisao da istražujem njegovu zemlju, a onda i da se uputim na putovanje i da svemu tome dam lični pečat. Dakle, Gruzija ili na gruzijskom Sakartvelo je država na jugu Kavkaza, okružena Rusijom, Azerbejdžanom, Jermenijom, Turskom i Crnim morem. Upravo to – planine sa preko 5000 metara nadmorkse visine, more, nizije i kotline, daju ovoj zemlji totalno drugačiji izgled i klimu, od jednog do drugog kraja, ne tako velike, države. Iako se smatra kako evropskom, tako i azijskom zemljom, v