Part 1 - Početak avanture

Oooo... dobar dan! Dugo vas nije bilo kod mene na kafi ili nije bilo mene da je kuvam... Bilo kako bilo, evo prilike da se ponovo sretnemo i podelimo utiske sa avantura koje su nam se u međuvremenu dogodile. Valjda se zato i sretali nismo. Izvolite...

Da li imaš ideju o čemu se radi kada čujete reč Sakartvelo? Nisam ni ja imao predstavu sve dok nisam krenuo da istražujem Gruziju. Tokom jednogodišnjeg života u Norveškoj, jedan od boljih prijatelja bio mi je Gruzijac Ika. On me je inspirisao da istražujem njegovu zemlju, a onda i da se uputim na putovanje i da svemu tome dam lični pečat.

Dakle, Gruzija ili na gruzijskom Sakartvelo je država na jugu Kavkaza, okružena Rusijom, Azerbejdžanom, Jermenijom, Turskom i Crnim morem. Upravo to – planine sa preko 5000 metara nadmorkse visine, more, nizije i kotline, daju ovoj zemlji totalno drugačiji izgled i klimu, od jednog do drugog kraja, ne tako velike, države.

Iako se smatra kako evropskom, tako i azijskom zemljom, većina ljudi na ulici će vam reći da su oni čisti Evropljani. A tome svedoče i zastave Evropske unije na svakom koraku. Nekadašnja je članica Sovjetskog Saveza, pa je ruski jezik u širokoj upotrebi. Zaštitnik zemlje je Sveti Đorđe po kojem je i dobila ime. Po veroispovesti su pravoslavci. Država se suočava sa problemima u regijama Abhazija, Južna Osetija i Adžarija, koje pretenduju da postanu nezavisne države. Službeni jezik je gruzijski, a koriste gruzijsko unikatno pismo. Zemlja pretežno živi od poljoprivrede, vinogradarstva i turizma na Crnom moru.  Gruzijci su tradicionalni narod, posvećeni porodici i očuvanju svog identiteta, a to valjda dolazi i zbog turbulentnog okruženja na Zakavkazju. U državi živi oko 4,5 miliona stanovnika, a u glavnom gradu Tbilisiju oko 1,5 miliona.
Stolice nisu udobne i non stop neko prolazi. Nikako ne mogu da pronađem ugodno mesto za mene i moj ranac. Ne znam kako sam samo uspeo da toliko stvari spakujem u njega. Valjda se to zove iskustvo. Više i ne pravim liste za pakovanje pred polazak. Sve je hronološki poređano u glavi i isto tim redosledom narolano u rancu. Maj je moj mesec putovanja.

Veliki je to aerodrom u Solunu. Mnogo veći nego onaj u Kutaisiju gde upravo slećemo i gde Kavkaz avantura počinje. Avantura... Ovakva putovanja nisu avantura, već sastavni deo mog životnog puta. Do juče sam mislio da želim da obiđem svet, a danas mislim da samo želim da sretnem ljude, po mogućnosti različite od kojih ću nešto naučiti, spoznati i otkriti. Kavkaz je izazov i kao takav mi se mota već duže vreme u glavi. Tome su svakako doprineli moji prijatelji koje sam upoznao tokom jednogodišnjeg boravka u Skandinaviji.

Radujem se da se još bolje upoznam sa njihovim kulturama, ali i da i njih ponovo sretnem, samo u skroz drugačijem ambijentu i pod različitim okolnostima. Proveli smo divne trentuke zajedno, tamo daleko gde je hladno, a sada je maj mesec, ali je toplo, iako se vrhovi Kavkaza bele. Gamalđoba! – pozdravio sam damu sa blago iskošenim i krupnim očima u policajskoj uniformi. Bila je to jedna od ne tako mnogo reči iz gruzijskog jezika koje sam uspeo da u danima koji su prethodili ovom putešestviju, upamtim. Dobrodošli u Gruziju! – obratila mi se na engleskom, razvukla je kez i svom snagom tresnula okrugli zeleni pečat na poslednjoj stranici mog pasoša. ​​